Марко Краљевић и Љутица Богдан 0001    Јоште није зора забилила, 0002    Ни даница помолила лица, 0003    Нит орози, кућне гаталице, 0004    Нито орози данак навистили, 0005    Подранише три млада делије, 0006    Подранише, зору приварише. 0007    Једно бише од Прелипа Марко, 0008    Силни јунак Краљевићу Марко. 0009    Друго бише Реља од Пазара, 0010    На мејдану ком не има пара. 0011    Трећи бише Милош од Приморја, 0012    Славан јунак још славијег рода. 0013    Јаше браћа с тог поља Косова, 0014    С тог Косова, да би га не било! 0015    Јаше браћа брдом и долином, 0016    Кроз дубраве и луге зелене. 0017    Нити зборе, нити ми говоре, 0018    Нит пјевају, нити набрајају, 0019    Само мисле мисли свакојаке. 0020    Кад је било окол полак дана 0021    И сунашце небо припалило, 0022    Дојездише до тих винограда, 0023    Винограда Љутице Богдана, 0024    Да их липших у крајини није. 0025    Лип виноград, липо уродио, 0026    Црним грозђем као ројем пчела, 0027    Модро грозђе ко драго камење, 0028    Липо ј’ гледат на зелену трсју. 0029    То спазио Реља од Пазара, 0030    На мејдану ком не има пара. 0031    Па он скаче у те винограде 0032    Па он скаче на својем коњицу, 0033    Па он тира прико винограда, 0034    Па он ломи трсје и чокоће, 0035    И он трга, што је липше гроздје, 0036    Липше грозђе Љутице Богдана. 0037    Више јунак коњем поотипо, 0038    Нег би могли тридесет појисти. 0039    Још је више коњиц погазио, 0040    Погазио и штете нанио, 0041    Нго могли до сто посленика, 0042    Него могли урадити даном. 0043    Кад видио Краљевићу Марко, 0044    Кад видио ту обист Рељину, 0045    Говори му Краљевићу Марко: 0046    ”Бог т’ убио, Реља од Пазара! 0047    Што то чиниш, да би не чинио, 0048    Зашто ломиш трсје и ћокоће, 0049    Зашто газиш та то зрило грожђе, 0050    Више газиш, него јисти можеш? 0051    Пројд’ се, Реља, такова харача, 0052    Пројд’ се Реља, винограда тога. 0053    Да ти знадеш, чије ли је трсје, 0054    Тко ли га је помно обрађиво, 0055    Далеко би коња одвратио, 0056    Још би даље млађан побигао. 0057    Виноград је Љутице Богдана, 0058    Богдан га је липо засадио. 0059    Ја сам једноћ овуд пролазио 0060    И тргао то румено грозђе. 0061    Нисам, побро, квара починио, 0062    Већ сам само гроздић устргао. 0063    Том не прошла до два до три часа, 0064    Не појидо до два до три грозда, 0065    Ал ме спази Љутица Богдане 0066    На кобили, танкој бедевији, 0067    Па се пусти за мном у потјеру, 0068    Канда сам му трсје поломио 0069    И литину ц’јелу уништио, 0070    Да и грозђе пусто позобао. 0071    Кад ја види, што Богдане кани, 0072    Ја не смидо чекати Богдана, 0073    Већ побиго у ту густу гору, 0074    Потира ме Љутица Богдане 0075    На његовој младој бедевији. 0076    Кад ја види, што Љутица кани, 0077    Да б’ ме рада жива уфатити, 0078    Ил уфатит ил погубит млада, 0079    Ја потира шару од мејдана, 0080    Подбодо га чизмам и мамузам, 0081    Па се стисну низ то поље равно, 0082    Па полети низ то поље равно. 0083    Бјежи шаре, ја га боље тирам, 0084    Ко га, браћо, нигда тира нисам, 0085    И да не би, вјера вам је моја! 0086    И да не би шаре од мејдана, 0087    Ја би јунак главу изгубио, 0088    Или би ме Богдан уфатио. 0089    Али шаре коњиц од мејдана, 0090    Али шаре стаде одмицати, 0091    А кобила, танка бедевија, 0092    А кобила приче остајати. 0093    Кад то види Љутица Богдане, 0094    Расрди се Љутица Богдане, 0095    Па потрже тешког буздована, 0096    Па га ваца за меном јунаком. 0097    Како га је ласно захитио, 0098    Липо ме је, браћо, дофатио, 0099    Дофати ме перним буздованом. 0100    Како ме је липо дофатио, 0101    Турио ме до шариног врата, 0102    Из бојног ме избацио седла 0103    Мало јунак на земљу не падо. 0104    Ја се, браћо, та стисну јуначки, 0105    Ја се стисну и потисну натраг 0106    И тешко се у седло поврати 0107    И утеко у гору зелену. 0108    Оста Богдан за мном роптајући, 0109    Бедевија оста шепајући, 0110    А мој шаре измаче у гору 0111    И на шари Краљевићу Марко. 0112    Од тада је, браћо драга! 0113    Од тада је девет годин’ дана, 0114    Откад овуд нисам пролазио, 0115    Нит ме вуче жеља пролазити, 0116    Јер Љутица не трпи путника, 0117    А најмање Краљевића Марка. 0118    Јер му Марко виноград похара 0119    И почини виноградом квара.” 0120    Истом Марко у ријеч био, 0121    А и Рељу натраг позивао, 0122    Ал ето ти Љутице Богдана 0123    И с Богданом до триес јунака. 0124    Кад опази Краљевићу Марко, 0125    Кад опази Љутицу Богдана, 0126    Он бјеседи Рељи и Милошу: 0127    ”Борај вами до два побратима! 0128    Ето иде Љутица Богдане. 0129    Бит ће крша и доста окршја, 0130    Бит ће крви, бит ће и месаре, 0131    Све три ћемо изгубити главу, 0132    Већ хајдете, моја браћо драга! 0133    Већ хајдете, да ми побигнемо.” 0134    Ал говори Милош од Приморја, 0135    Ал говори Краљевићу Марку: 0136    ”Побратиме, Краљевићу Марко! 0137    Знаш да веле по приморју људи, 0138    Да три боља не има јунака 0139    Од Милоша, Реља и од Марка. 0140    Боље нам је дакле погинути, 0141    Нег срамоте данас побигнути.” 0142    Кад то чуо Краљевићу Марко, 0143    Кад то чуо, добро промозгао, 0144    И све мисли на једну смислио, 0145    Одма њима другу проговара, 0146    Проговара и липо набраја: 0147    ”Борај вама до два побратима! 0148    А ви хајде да мејдан дилимо. 0149    Ил волите на сама Богдана, 0150    Ил на његвих до триест јунака, 0151    Мен’ остав’те, кога вами драго.” 0152    Веле њему до два побратима, 0153    Вели њему и Милош и Реља: 0154    ”Чујеш, Марко, чујеш дико наша! 0155    Како право, тако био здраво, 0156    Ми волимо на сама Богдана, 0157    А ти хајде на триест јунака.” 0158    То је Марко тешко дочекао, 0159    У то доба и Богдан дошао. 0160    Трже Марко тешког буздована, 0161    Па потира тридесет јунака. 0162    Док с’ окрену николико пута, 0163    Све триедесет с коња оборио 0164    И бијеле повезо им руке, 0165    Тер је тира окол винограда. 0166    Па се жури, ништа не дангуби, 0167    Да помогне Рељи и Милошу, 0168    Да свладају Љутицу Богдана, 0169    ДА свладају и свежу му руке. 0170    Али се је јунак преварио, 0171    Јер Љутица бољи јунак био. 0172    Он свладао Рељу и Милоша, 0173    И свезо им руке наопако. 0174    Док је Марко та у мисли био, 0175    Како ћ’ лашње свезати Богдана, 0176    Показа се Љутица Богдане 0177    Испод густог грозђа винограда, 0178    Веоди Рељу и Милоша млада, 0179    Води оба веће повезана. 0180    Кад видио Краљеивћу Марко, 0181    Што ј’ Љутица с браћом почини, 0182    Како их је младе повезао 0183    И како их у сужањство води, 0184    То је њему врло жао било, 0185    Па он мисли мисли свакојаке. 0186    Ал кад види Љутицу Богдана 0187    Како склапа очи и обрве, 0188    Припаде се ко што нигда није, 0189    Па погледа на ливу и десну, 0190    Би ли мого куда измакнути, 0191    Измакнути и изнити главу. 0192    Мисли Марко мисли свакојаке, 0193    Мисли Марко, пак се домислио, 0194    Да ј’ срамота браћу оставити, 0195    Још срамније плећа окренути. 0196    Па у једну све мисли смислио, 0197    Да му ваља браћу избавити, 0198    Избавити ил ш њима трпити, 0199    Ил трпити или погинути. 0200    Кад је Марко мисли разабрао 0201    И све мисли на једну смислио, 0202    Он повуче диздуме на шарцу, 0203    Самур калпак на чело навуче, 0204    Па састави самур и обрве, 0205    И потрже сабљу оковану. 0206    Сину сабља ко на небу муња, 0207    Сину сабља, а смрче се Марко, 0208    Смркнуту Марко зашкрипнуо зуби: 0209    Рекао би, да громови туку! 0210    Па он гледа Богдана поприко. 0211    Како га је худо погледао, 0212    Погледом је њега уплашио, 0213    Уплашио, жива укочио. 0214    Стаде Богдан као блида стина, 0215    Стаде Богдан украј винограда, 0216    Па погледа у очи Маркове 0217    И какав је на очима Марко. 0218    Када Богдан Марка погледаше, 0219    Под Богданом ноге обумрше. 0220    Гледа Марко Љутицу Богдана, 0221    Гледа Богдан Краљевића Марка. 0222    Ал не смије један на другога, 0223    Боје ти се један од другога. 0224    А кад су се добро погледали, 0225    Говорио Љутица Богдане, 0226    Говорио Краљевићу Марку: 0227    ”Ходи, Марко, да се помиримо, 0228    И зулума данас не чинимо, 0229    Јер су данас два велика свеца, 0230    Свети Петар и недиља млада. 0231    Па хајдемо да се напијемо 0232    Рујног винца од триест година, 0233    Само прије изминимо робље: 0234    Пусти мени тридесет јунака, 0235    Ја ћу пустит Рељу и Милоша.” 0236    То је Марко тешко дочекао, 0237    Пусти њему тридесет јунака, 0238    Богдан пусти Рељу и Милоша, 0239    Пак стадоше рујно вино пити, 0240    Рујно вино од триест година. 0241    Та пили су од подна до мрака, 0242    А од мрака до билога данка. 0243    Та пили су и напили вина. 0244    А када се вина понапише 0245    И за добро здравље пропиташе, 0246    Устадоше до три побратима, 0247    Устадоше, Богдану рекоше: 0248    ”Ој Љутице, ти се не љтио! 0249    Добрим винцем браћу напајао 0250    И доброг се здравља наносио, 0251    Винограде липо тимарио, 0252    Тимарио, путнике примао, 0253    И грозђа им, брајно, не бранио.” 0254    То рекоше до три побратима, 0255    То рекоше, коње засједоше. 0256    Па говори Краљевићу Марко, 0257    Па говори Љутици Богдану: 0258    ”С Богом остај, Љутице Богдане! 0259    Да с’ у здрављу опет састанемо, 0260    Састанемо, братски поздравимо 0261    И рујнога винца напијемо.” 0262    Одговара Љутица Богдане, 0263    Одговара Краљевићу Марку: 0264    ”Сретно пошо, Краљевићу Марко! 0265    Већ те моје не видиле очи. 0266    Како си ме данас преплашио, 0267    Још се нигда уплашио нисам.” 0268    Зато Марко хаје и не хаје, 0269    Већ подбоде шарца од мејдана, 0270    Па се пусти низ то поље равно 0271    Кано муња кроз црне облаке. 0272    За њим јаше до два побратима, 0273    За њим јаше, стићи га не могу. 0274    Б’јесан шаре, још бјеснији Марко, 0275    Скаче шаре, Марко поцикује, 0276    И помало шарца устегнује. 0277    У том, побре, подобро измакли 0278    И до крчме млади дојашили. 0279    Ал бјеседи Краљевићу Марко, 0280    Ал бјеседи, на крчму се смије: 0281    ”Моја браћо, до два вирна друга! 0282    Хајдмо тражит у крчми јунака, 0283    Да пијемо и вриме трачимо.” 0284    То слушала до два побратима, 0285    Па говори Милош од Приморја: 0286    ”Вјерни друће, Краљевићу Марко! 0287    Пусти данас крчму и трачење, 0288    Јер ћемо се кавге добавити, 0289    Нег хајдемо просити дивојку 0290    За нашега Рељу од Пазара.” 0291    Кад то чуо Реља од Пазара, 0292    Ал говори Реља од Пазара: 0293    ”Ход’те браћо, куд је ваша воља, 0294    А ја идем у крчму јунаком, 0295    Да с’ диваним и напијем вина. 0296    Док је сабље и витога копја, 0297    Мен’ не триба љуба ни дивојка.” 0298    То су браћа Рељу послушала, 0299    Па се шећу у крчму јунаком. 0300    У крчми су, још и данас пију, 0301    И чекају та бољих јунака, 0302    Који ће их младе надвладати 0303    И прид њима крчму затворити.